U svetu košarke retko ko kombinuje duboko razumevanje igre stečeno kao vrhunskni igrač sa strateškim pristupom potrebnim za uspešno vođenje klubova. Zoran Savić predstavlja upravo takav retk primjer – čoveka čije je majstorsko oko za košarku, razvijeno kroz bogatu igračku karijeru, omogućilo da postane jedan od najcenjenijih funkcara u evropskoj košarci.

Temelj uspeha: Igračko iskustvo svetskog nivoa

Rođen 18. novembra 1966. godine u Zenici, Savić je relativno kasno počeo da se bavi košarkom – sa 16 godina. Upravo ta činjenica oblikovala je njegovu radnu etiku i strateški pristup koji će kasnije karakterisati i njegov menažerski stil. Tokom karijere nastupao je za ekipe Jugoplastike, Barselone, PAOK-a, Real Madrida, Virtusa, Efes Pilsena i Skipera iz Bolonje.

Njegova igračka karijera je prava škola šampionskog mentaliteta. Sa ovim ekipama osvojio je 3 titule prvaka Evrope 1990, 1991. i 1998. godine, Kup Radivoja Koraća 1994. godine, 2 prvenstva, kupa i superkupa Jugoslavije 1990. i 1991. godine. Posebno je impresivno što je 1998. godine nagrađen MVP nagradom Fajnal fora Evrolige sa Virtus Bolonjom, što pokazuje da je bio ključni igrač u najvažnijim momentima.

Filozofija tima iznad pojedinca

Upravo kroz svoje igračko iskustvo Savić je razvio filozofiju koja će postati temelj njegovog pristupa u funkciji menadžera. “Svaki šampionski tim mora da ima igrače spremne da se podrede kolektivu i time sam se posle vodio i kao generalni menadžer u Bolonji i Barseloni, a ne da pravimo ekipe kao da je ol-star”, objašnjava svoju strategiju.

Ova filozofija jasno se ogleda u njegovom razumevanju basketa. Kada razgovaram sa igračima, uvek im ukažem na primer Šona Stounruka iz Sijene. Njegova statistika bila je takva da bi se lako moglo zaključiti da i nije neki igrač, ali to nema veze sa realnošću i sa njegovim uticajem na igru.

Majstorstvo u Bolonji: Od igrača do arhitekte uspeha

Najimpresivniju demonstraciju Savićevog majstorskog oka predstavlja njegovo delo u Fortitudo Bolonji. Tu funkciju obavlja od 2002. do 2005. godine i za to vreme ekipa osvaja titulu prvaka Italije u sezoni 2004-2005 i stiže do finala Evrolige 2004. godine. Ovaj uspeh je posebno značajan jer pokazuje kako je Savić uspeo da tim koji je vodio kao igrač dovede do vrhunskih rezultata i kao menadžer.

“Meni su to jako lepe godine. Hala od 20.000 ljudi bude puna uvek. I dan danas igračima volim da kažem da igraju za publiku i sa publikom jer je to onda ta interakcija, ta emocija koja ti je potrebna da dostigneš zvezde”, objašnjava važnost atmosfere koju je kreirao u Bolonji.

Barcelona: Strategija u velikoj organizaciji

Period u Barseloni (2005-2008) predstavljao je novo poglavlje u Savićevoj karijeri. Na toj poziciji se zadržava do 2008. godine i u tom periodu Barselona igra Fajnal for Evrolige 2006. godine i osvaja Kup Kralja 2007. godine. Rad u jednom od najvećih košarkaških klubova sveta naučio ga je kako funkcionišu velike organizacije i kako se strategija prilagođava različitim kontekstima.

“Radio sam tamo. Mi imamo nešto u ovim košarkaškim državama, pogledajte Žalgiris, oni izgube pet utakmica, pa opet bude puna hala”, upoređuje različite košarkaške kulture i pokazuje razumevanje specifičnosti različitih tržišta.

Modernije izazovi: Vizija za Partizan

Kao sportski direktor Partizana od marca 2021. godine, Savić se suočava sa novim izazovima modernog košarkaškog biznisa. “Svi jure iste igrače. Plejmejkeri, četvorke i petice su preskupi. Ponekad ste znali da plaćate cenu koja nije bila igračava stvarna vrednost, jer je tržište to diktiralo”, analizira trenutne trendove.

Njegova strategija u Partizanu odražava evoluciju njegovih pristupa. “Partizan zaslužuje da igra Evroligu, više nego neki timovi koji je igraju i imaju garantovanu licencu”, jasno artikuliše ambicije kluba, ali istovremeno pokazuje pragmatičnost u pristupu finansijskim ograničenjima.

Strateški pristup trzistu igrača

Savićevo majstorsko oko posebno se manifestuje u načinu kako čita tržište igrača. Njegova kritika současnog sistema kompenzacija za igrače koji odlaze u NBA pokazuje duboko razumevanje ekonomske strane košarke: “Zašto ne postave pravila za obeštećenje od pet miliona, umesto 500.000 dolara, što bi moglo mnogo da pomogne. Na tome bi Evroliga i FIBA trebalo da rade.”

Razumevanje neprocenjenih kvaliteta

Jedna od najvažnijih karakteristika Savićevog pristupa je sposobnost prepoznavanja kvaliteta koji se ne vide u statistici. “Kada razgovaram sa igračima, uvek im ukažem na primer Šona Stounruka iz Sijene. Njegova statistika bila je takva da bi se lako moglo zaključiti da i nije neki igrač, ali to nema veze sa realnošću i sa njegovim uticajem na igru.”

Pomoć u odbrani tamo gde je napad ne očekuje, postavljanje za faul u napadu, bacanje za loptom, povezivanje ekipe… To se ne može kvantifikovati, ističe Savić, pokazujući da razume elemente košarke koji često promaču analitičarima fokusiranim samo na brojke.

Humanitarna dimenzija liderstva

Savić nije samo strateg već i lider sa društvenim svešću. Bavi se humanitarnim radom i osnovao je humanitarnu organizaciju Grupa 7 zajedno sa Vladom Divcem, Aleksandrom Đorđevićem, Žarkom Paspaljem, Predragom Danilovićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom. Ova dimenzija njegovog karaktera doprinosi njegovoj sposobnosti da kreira ekipe sa jakim kohezmom.

Zaključak

Zoran Savić predstavlja rijedak tip sportskog funkciera koji uspešno povezuje igračko iskustvo najvišeg nivoa sa strategijskim mišljenjem potrebnim za moderne izazove košarkaškog biznisa. Njegovo majstorsko oko, razvijeno kroz decenije na vrhunskom nivou, omogućava mu da vidi ono što drugi često promaknu – kako da sklopi tim koji je veći od zbira njegovih delova.

U eri kada se často potraga za talentom svodi na statističke analize i finansijske kalkulacije, Savićev pristup podseca na važnost razumevanja ljudi, kulture i emocionalnih faktora koji čine razliku između dobrih i velikih timova. Njegova sposobnost da prepozna i razvije šampionski potencijal čini ga jednim od najcenjenijih arhitekata uspeha u savremnoj evropskoj košarci.

Kroz sve funkcije – od igrača do menadžera, od Bolonje do Barselone do Partizana – Savić je dosledan u svojoj filozofiji: košarka je timska igra, a najveći trofejи osvajaju oni koji to najbolje razumeju.