Uvod: Čovek bez lica srpskog biznisa
Nenad Kovač, poznatiji kao Neša Roaming, predstavlja jednu od najkontroverznijih figura srpskog poslovnog sveta. Vlasnik je beogradske firme „Koefik” koja u svom sastavu ima 42 zavisna preduzeća, od kojih je 19 registrovano u inostranstvu. Iako izbegava javnost i retko daje izjave medijima, u poslednjoj deceniji njegov poslovni konglomerat je sa državom sklopio ugovore vredne oko 145 miliona evra.
Početak poslovne imperije
Kovač je svoj nadimak stekao zahvaljujući nazivu svoje prve firme „Roming”, koju je osnovao 2000. godine, a bavila se prodajom mobilnih telefona. Od skromnih početaka u prodaji mobilnih telefona u Beogradu, izgradio je diversifikovanu poslovnu mrežu koja danas obuhvata tehnologiju, energetiku, javni prevoz i maloprodaju. Kompanija „Roaming” je, od 2009. godine, distributer „Hjuaveijevih” proizvoda – mobilnih telefona, IT opreme i mrežnih instalacija – za Srbiju i Crnu Goru.
Ključni poslovni stubovi
Tehnomanija i tehnološki sektor
Najveća kompanija u Kovačevom konglomeratu je „Tehnomanija”, a po prihodima i imovini odskaču i „Enetel solutions”, „Roaming Networks” i „Roaming Electronics”. Tehnomanija je postala sinonim za prodaju bele tehnike i elektronskih uređaja u Srbiji, omogućavajući Kovaču značajan uticaj na domaće tržište tehnologije.
Bus Plus sistem
Kovač je javnosti postao poznat nakon saznanja da stoji iza firme koja je bila deo konzorcijuma kojem je Grad Beograd 2010. godine prepustio posao naplate karata javnog gradskog prevoza, poznatiji kao sistem „Bus plus”. Ovaj ugovor mu je obezbedio stabilne prihode i uticaj na javni sektor, iako se kasnije povukao iz ovog posla.
Energetski sektor
Zajedno sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom javnog preduzeća „Elektromreže Srbije”, Nenad Kovač je imao suvlasništvo u firmama koje su se bavile izgradnjom mini-hidroelektrana. Ova saradnja ilustruje kako Kovač koristi političke veze za proširenje poslovnih interesa.
Međunarodna ekspanzija
Kovač ima najrazgranatiju mrežu biznisa u inostranstvu sa firmama u Sloveniji, Crnoj Gori, BiH, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Kipru, SAD, Austriji, Nemačkoj, Danskoj, Norveškoj i Velikoj Britaniji. Ova međunarodna prisutnost čini njegov poslovni sistem jednim od najširih regionalnih konglomerata.
Kontroverzni aspekti poslovanja
Pravne sporove i sankcije
U prethodnih 18 godina Kovačeve kompanije su uhvaćene u nekoliko carinskih prekršaja, dok su takođe bile predmet nekoliko sudskih postupaka. Više od 40 radnika iz Srbije je izgubilo posao u Danskoj u julu 2017. godine, kada je kompanija za koju su radili izbačena iz projekta zbog kršenja propisa i neisplaćivanja zaposlenih.
Američka istraga
Kovač je osumnjičen da je, u saradnji sa „Telekomom Srbija” i određenim političarima iz vlasti učestovao u kršenju sankcija prema Islamskoj republici Iran. Američke službe osnovano sumnjaju da je deo te opreme završio u Iranu, čime su prekršene sankcije.
Uticaj na košarku i sport
Iako Kovač direktno ne ulazi u vlasništvo košarkaških klubova, njegov uticaj na košarku se ostvaruje kroz nekoliko kanala:
Sponzorstvo i partnerstva
Kroz svoje kompanije, posebno Tehnomaniju, Kovač je bio uključen u različite oblike sponzorstva sportskih događaja. Njegova tehnološka infrastruktura omogućava mu da utiče na medijske prenose i digitalnu promociju košarkaških događanja.
Politički i poslovni uticaj
Poslovne uspehe uvek je pravio u saradnji s pojedincima iz vrha vlasti, ranije s Draganom Đilasom, danas sa Aleksandrom Vučićem i njegovim kumom Nikolom Petrovićem. Ovakve veze omogućavaju mu da indirektno utiče na odluke koje se tiču sportskih politika, uključujući i košarku.
Infrastrukturni uticaj
Kao jedan od ključnih igrača u telekomunikacijama i tehnologiji, Kovačeve kompanije mogu uticati na način kako se košarka prenosi i konzumira u Srbiji. Ovo uključuje televizijske prenose, online platforme i mobilne aplikacije povezane sa sportom.
Finansijske performanse
Kovač je jedini iz grupe poslovnih lidera kojem, barem izraženo u ciframa iz finansijskih izveštaja, trenutno ide najlošije, jer je jedini u prethodne tri godine kumulativno zabeležio gubitak, ukupno 1,1 milijardu dinara. Uprkos tome, njegov uticaj ostaje značajan zbog diversifikovanosti poslovanja i političkih veza.
Zaključak: Moć iza kulisa
Nenad Kovač predstavlja primer kako se u Srbiji može izgraditi značajan poslovni uticaj kroz kombinaciju preduzetništva, političkih veza i kontrole ključnih infrastruktura. Njegov uticaj na košarku možda nije direktan kroz vlasništvo klubova, ali se ostvaruje kroz kontrolu tehnoloških platformi, sponzorstva i političkih kanala koji oblikuju srpski sport.
Iako beži od javnosti, on često pokreće sudske postupke kojima traži zaštitu časti i ugleda. Ova kombinacija diskretnosti i pravne agresivnosti karakteriše Kovačev pristup poslovanju i objašnjava zašto ostaje jedna od najuticajnijih, a istovremeno i najskrivenijih figura srpskog biznisa.
Kovačev slučaj ilustruje složene odnose između biznisa, politike i sporta u Srbiji, gde uticaj često proizlazi ne iz direktnog vlasništva već iz kontrole ključnih infrastruktura i političkih veza koje omogućavaju oblikovanje javnih politika, uključujući i one koje se tiču košarke.