Period devedesetih godina XX veka bio je možda najteži u istoriji KK Partizan Beograd, ali paradoksalno i jedan od najuspešnijih. Usred ratnih previranja na prostoru bivše Jugoslavije, međunarodnih sankcija i političkih turbulencija, crno-beli su uspeli da naprave nemoguće – osvojili su Evroligu 1992. godine i dokazali da sport može da pobedi sve prepreke. Ova era predstavlja unikatnu priču o tome kako se iz pepela i haosa može izgraditi šampionski tim.
Preokret sudbine: 1991-92 sezona
Sezona 1991-92 počela je pod najgorim mogućim auspicijama. Etnički sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije eskalirali su tokom jeseni 1991. godine, a FIBA je donela odluku da timovi iz bivše Jugoslavije ne mogu da igraju domaće utakmice na svojim terenima. Ova odluka značila je da će Partizan morati da traži novo “domaće” tle za nastupe u Evroligi.
Crno-beli su se odlučili za Madrid, tačnije predgrađe Fuenlabrada, gde su u areni Polideportivo Fernando Martin igrali svoje “domaće” utakmice. Ova odluka pokazala se kao mudar potez – španska publika je prigrlila usvoženi tim i pružala im podršku kao da igraju pred svojom publikom u Pioniru.
Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović: Duo za večnost
Novi trener Želimir Obradović, tada tek 31-godišnji bivši kapiten bez trenerskog iskustva, postavio je temelje koji će nositi tim kroz turbulentnu sezonu. Uz mentorstvo prof. Aleksandra Nikolića, Obradović je svoj tim napravio oko spektakularnog bekoven dua – Aleksandra Đorđevića i Predraga Danilovića.
Ovaj par je predstavljao srce i dušu Partizana tokom magične sezone. Njihova hemija na terenu, kombinacija Đorđevićeve mudroisti strategije sa Danilovićevim talent i kreativnošću, stvorila je jedno od najupečatljivijih bekovnih parova u istoriji evropskog basketa.
Put ka istoriji kroz egzil
Partizanova sezona 1991-92 bila je prava košarkaška odiseja. Tim je često putovao hiljaede kilometara u svega nekoliko dana, igrajući evropske i domaće utakmice u ekstremno teškim uslovima. Uprkos svim preprekama, performanse tima postepeno su se poboljšavale.
U grupnoj fazi Evrolige, Partizan je završio na četvrtom mestu sa devet pobeda i pet poraza. To je značilo da moraju da igraju ključne mečeve za plasman u Final Four protiv Knorr Bologna, tima vođenog bivšim reprezentativcem Jugoslavije Jurijem Zdovcem.
Finale u Istanbulu: Đorđevićev “šut za večnost”
Final Four u Istanbulu predstavljao je vrhunac jedne od najdramatičnijih sezona u istoriji evropskog basketa. U finalu protiv Joventuda, Partizan je ostvario ono što je izgledalo nemoguće na početku sezone. Aleksandar Đorđević je zapisao svoje ime u istoriju košarke šutem za pobedu u poslednjim sekundama, šutom koji se i danas smatra jednim od najznačajnijih u istoriji sporta.
Ovaj trofej bio je višestruko simboličan – predstavljao je trijumf sporta nad politikom, dokaz da talent i upornot mogu da savladaju bilo kakve prepreke, i potvrdio je da Partizan ostaje evropska sila uprkos svim izazovima.
Sankcije i zabrana odbrane titule
Ironija sudbine bila je što Partizan nije mogao da brani titulu evropskog šampiona u sezoni 1992-93 zbog UN sankcija. Klub koji je osvojio Evroligu u najtežim mogućim uslovima bio je sprečen da nastavi svoju evropsku priču. Ova zabrana predstavljala je možda najveću nepravdu u istoriji evropskog basketa.
Uprkos tome, crno-beli su se fokusirali na domaću scenu i nastavili da grade nove generacije igrača koji će kasnije nositi klub kroz devedesete.
Preživljavanje kroz krizu
Period sankcija bio je era preživljavanja za Partizan. Domaća sezona 1998-99 nije završena zbog NATO bombardovanja Jugoslavije, ali Partizan je uspeo da osvoji Kup Jugoslavije, pobedivši FMP u finalu koje se igralo uz zvuke sirena civilne odbrane. Uprkos bombardovanju, meč je završen – simbolična slika Partizanove odlučnosti da nastavi dalje uprkos svemu.
Nova generacija u novim vremenima
Tokom devedesetih, formirana je nova generacija igrača koja je uključivala Nikolu Lončara, Miroslava Berića, Harisa Brkića, Željka Rebraču, Predraga Drobnjaka i Aleksandra Čubrila. Ova generacija predstavljala je most između starih majstora i budućih zvezda, održavajući kontinuitet kluba u najtežim trenucima.
Povratak u Evropu: 1995-96
U 1995. godini UN sankcije su ukinute i srpski i crnogorski klubovi su se ponovo vratili u evropska takmičenja. Partizan se vratio na evropsku scenu sa neiskusnim timom koji nije postigao značajnije rezultate u svojoj povratničkoj sezoni, ali je pod vođstvom Ranka Žeravice uspeo da odbrani nacionalnu titulu 1995-96 i osigura novu sezonu u Evropi.
Ostavština ere sankcija
Era sankcija u istoriji Partizana predstavlja više od pukog preživljavanja – ona je dokaz da se pravi šampioni poznaju po tome kako se nose sa krizama. Partizanov uspeh u osvajanju Evrolige 1992. godine, usred haosa i previranja, ostaje jedna od najinspirativnijih priča u istoriji sporta.
Ovaj period je pokazao da Partizan nije samo klub – on je institucija koja transcenduje politik i granice, institucija koja može da ujedini ljude kroz basket čak i u najtežim trenucima. Današnji uspesi crno-belih izgrađeni su na temeljima hrabrosti i odlučnosti pokazane tokom devedesetih godina, kada je klub dokazao da se sa pravom ponosi nazivom šampiona.